Мјузикл "Ми Фаир Лади": садржај, занимљивости, видео, историја

Мјузикл "Ми Фаир Лади"

Мјузикл „Моја прелијепа дама“ Фредерика Ловеа и Алана Јаи Лернера је романтична прича о трансформацији једноставне цвијетнице у софистицирану и грациозну даму која је освојила срца многих гледалаца широм свијета. Јединственост музике лежи у комбинацији разних музичких материјала: од сентименталног валцер пре Шпанаца вруће.

Сажетак

Секуларни људи окупљају се на тргу у близини чувеног Краљевског позоришта у Лондону. Елиза цветна девојка седи на степеницама, њену робу нехотице додирује племенити младић Фреддие Аинсфорд Хилл, цвеће се распада и пада. Упркос извињењима елегантног господина, цвијет дјевојка изражава своје огорчење на врло груб начин. Захтева да Фреддие плати одштету. Брзо се ствара гомила посматрача, који су заинтересовани, поводом чега се сва та бука догодила. Неко примети да једна особа буквално снима говор девојчице, многи претпостављају да је то полицајац који жели да ухапси Елизу због њеног грубог понашања. Испоставља се да је то познати професор који студира фонетику. Био је заинтересован за изговор Елизе, који је очигледно био далеко од савршеног. Тврдећи да међу Енглезима нема људи који знају свој матерњи језик, он, због јавног признања, лако одређује место становања сваког од саговорника. Дакле, он се састаје са војним Пицкерингом. Хигинс је одлучио да се хвали новом познанику и лежерно је предложио цвијетници да је научи савршено говорити енглески пола године, јер је писмени говор пут ка свијетлој будућности дјевојке.

Сутрадан, цвијетица Елиза долази на Хиггинса, она је спремна да узме лекције од њега, јер жели радити у више плаћеној цвјећарници. У почетку, Хигинс се смеје девојци која већ жели да оде, али Пицкеринг нуди да се клади. Према условима трансакције, професор Хигинс треба да је научи да говори исправно, тако да је нико из секуларног друштва не може препознати као глупача. Пицкеринг обећава да ће платити све трошкове одржавања. Овај аранжман одговара професору, и наредио је служавки Пиерце да се брине о Мисс Доолиттле. Пицкеринг и Хиггинс разговарају о животу, а професор изражава сопствено мишљење о браку и женама: он се неће удати и вјерује да су жене способне само створити неред.

Елизин отац, сметлар Алфред Дулитл, чује вест да се његова ћерка преселила да живи код професора Хигинса. У међувремену, девојка марљиво покушава да научи изговор звукова, али учење јој је тешко. Долиттле долази код Хиггинса и жели да јој плати новчану награду. Он представља своју филозофију живота, која се чини веома оригиналном Хиггинсу. Професор му не само даје новац, већ и Доолитлу саветује америчког милионера као сјајног говорника.

Читав дан Елиза је студирао, али без успеха. Професор одлучује да када псовање и увреде не помажу у тренингу, онда морате променити тактику. После слатког разговора, девојка коначно схвата да ради погрешно и беспрекорно чита стих "Того и чека кишу у Шпанији". Инспирисана Елизом пева песму "Желим да плешем".

Дошао је дан када ће се гђица Дулитл појавити у високом друштву на хиподрому. У почетку, све је што је могуће боље, али Елиза, у нападу среће, почиње да прича животне приче, додајући им народни језик. Овим је освојила срце Фреддие Аинсфорд Хилла. Фрустрирана, Елиза се враћа Хиггинсу, сви схватају да је потребно више рада на томе шта рећи. Фреддие пјева пјесму о осјећајима које доживљава, али Долиттле је тако тужан да не жели изаћи.

Мјесец и пол је прошло и вријеме је за још један завршни тест. На лопти, Елиза је била на врху. Нико, чак ни професор Карпати, није могао препознати дјевојку у дјевојци, штавише, друштво ју је препознало као праву принцезу. Хигинс прихвата честитке за успех експеримента, али нико не брине о Елизиној судбини. Повређена и узнемирена, она скупља ствари и одлази.

Госпођица Дулитл се враћа у свој дом, где је нико неће препознати. Отац се обогатио захваљујући Хигинсовој препоруци и сада жели да се уда. Професор и Пицкеринг су веома тужни што је Елиза нестала, желе је наћи.

Елиза се случајно састаје са професором. Он признаје да се све промијенило без ње и тражи од ње да се врати. Дулитл не жели да га слуша, она каже да су јој сва врата отворена.

По повратку кући, професор је дуго слушао записе Елизиног гласа. Госпођица Дулитл улази у собу, тихо искључујући фонограф. Хиггинс, видевши је, не крије радост.

Пхото:

Занимљиве чињенице

• У почетку, мјузикл треба да се зове "Моја прелепа Елиза", али касније је име промењено у "Моја лепа дама".
• Екранска верзија 1964. добила је Оскара.
• Лернер и Лов су дуго радили заједно, стварајући мјузикле за Броадваи. Први заиста успешан рад био је мјузикл Калифорнијског злата.
• Све у свему, перформанс Бродвејског позоришта је изведен 2.717 пута.

• "Ми Фаир Лади" није била само номинована, већ је добила и награду Тони Мусиц.
• Радња представе "Пигмалион", која је основа за креирање мјузикла, у току рада је у великој мери промењена. Дакле, у првобитном извору, Елиза се удаје за Фреддиеја и не отвара цвећару, већ поврће, као симбол невјерице у праву љубав.
• У филмској верзији, улога Елизе добила је већ позната Аудреи Хепбурн, многи познаваоци мјузикла су били узнемирени зато што су желели да виде Јулију Андревс на њеном месту, која је била стални извођач на Броадваиу.
• Познати композитори одбили су продуцент Габриел Пасцал, јер нису вјеровали у успјех пројекта.

Историја стварања

Идеја да се направи од најпознатије и најпопуларније представе Георгеа Бернарда Схава тада је музичка изведба у потпуности у власништву мађарског продуцента Габријела Паскала. Године 1930. стекао је права на нека дела познатог драмског писца, укључујући и Пигмалиона. Године 1938. успио је снимити казалишну верзију представе. Дуго времена, Пасцал је тражио композитора који би одлучио да компонује мјузикл на основу сценарија. Рад је понуђен угледним уметницима као што су Рицхард Рогерс и Осцар Хаммерстеин ИИ, Леонард Бернстеин, Гиан Царло Меннотхи, Бетти Цомден и Адолф Греен. Али само композитор Фредерицк Лове и либретист Алан Ј. Лернер одлучили су показати храброст и написати мјузикл који више од пола стољећа није уклоњен из репертоара Броадваиског театра.

Прва генерална проба одржана је у Сцхубертовом театру у Нев Хавен-у. Главне улоге додељене су Јулији Андревс и Рек Харрисон.

15. марта 1956. одржана је заглушујућа премијера представе у позоришту Марк Хеллингер у Нев Иорку. Онда је постављен на Броадваиу, који је трајао 6 година, а затим је поново настављен.

Године 1964. дошла је екранска верзија мјузикла. Улога Елизе Дулитл је дата Аудреи Хепбурн, замена Река Харрисона није могла да се пронађе, јер нико није могао боље да се носи са улогом професора Хигинса. Исте године филм је добио Оскара.

1960. године, овај музички перформанс је постављен у Совјетском Савезу, емисија је одржана у три града: у Москви, Санкт Петербургу и Кијеву. Публика је била одушевљена оним што су видјели, а пјесме су брзо постале популарне и препознатљиве.

Мјузикл "Ми Фаир Лади" је вишеслојна музичка изведба. Удара у дубине душе својом једноставношћу и наивношћу, а истовремено изненађује својом сјајношћу и луксузом. Гледајући и читајући ову музичку креацију једном, гледалац ће заувек памтити своје бизарне мелодије и живописну околину.